Аматерско позориште „Вожд“ Мишар

Љубомир Симовић: ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

15.10.2015.

ОСВОЈЕНО 2 МЕСТО ЗА ПРЕДСТАВУ У ЦЕЛИНИ.

Друге вечери 44. ФЕДРАС-а, публика је имала прилику да погледа комад „Путујуће позориште Шопаловић“ Љубомира Симовића, у извођењу Аматерског позоришта „Вожд“ из Мишара. Режију потписују Марко Рибић и Душан Симић. Признање жирија публике за глумачко остварење вечери добила је Тамара Бастаја за улогу
Гине.

Омладинско позориште „Вожд“ основано је 29. новембра 2009. године у Мишару. Простор у коме обављају овај посао је мишарски Дом културе. Позориште није званично регистровано, јер делује као огранак
Задужбинског друштва „Први српски устанак“ из Мишара. За шест година постојања, поставили су на сцену једанаест драмских комада. Реализују своја гостовања у земљи и иностранству и преставе су увек добро прихваћене од стране публике. Учествовали су и освајали награде на „Театар фесту“ у Батајници, као и на фестивалу аматерских позоришта Западне Србије у Пријепољу. Последњих годину дана позориште
реализује представе у копродукцији са другим омладинским театрима са територије града Шапца.

Својственост овог позоришта је што све функције у њему обављају млади људи, ентузијасти, заљубљеници у
позоришну уметност. Многи глумци позоришта „Вожд“ су се обрели на студијама глуме, сценографије и костима, што је потврда квалитетног и темељног рада позоришта „Вожд“.
Треба напоменути да је „Путујуће позориште Шопаловић“ једна од најизвођенијих Симовићевих драма, превођена на многе језике, а поред ове драме, написао је још свега три „Хасанагиница“, „Чудо у Шаргану“ и „Бој на Косову“.
„Шопаловићи“ су прича о четворо путујућих глумаца, који светло под сунцем и слободу уметности и позоришта, траже испод сенке вешала, у Ужицу 1941. године, где непрестано трају рације, убиства, злочини. У таквом свету нема места за културу, ни за позориште! Где је крај реалности и почетак илузије? И да ли су људи свесни да у својим животима заправо играју мноштво улога? Пошто је ово комад у коме се мешају
стварност и илузија, позориште и свакодневица, представа се бави и темом истинитости имагинарног – Да ли је наш живот само материјалан? Да ли је истинитије оно што је опипљиво или неко жарко уверење, илузија?
Представа покреће и тему насиља – Како се насиље уопште рађа у некој средини, у неком човеку? Одакле долази зло? Како је могуће да човек оде толико далеко и почини такве ужасе и злочине?