KUD Kruščić – Dramski studio „Luča“

Siniša Kovačević: VELIKA DRAMA
17.10.2015.

  1. MESTO U KATEGORIJI PREDSTAVA U CELINI

Dramski studio „Luča“ Kulturno-umetničkog društva iz Kruščića na programu je bio četvrte večeri festivala. Članovi ovog ansambla izveli su komad „Velika drama“ Siniše Kovačevića, u režiji Dejana Cicmilovića.
Priznanje za glumačko ostvarenje večeri, po mišljenju žirija publike, dobio je Nikola Bulatović za ulogu Milorada Vučića – Čelnog. Pozorišne predstave u Kruščiću prikaziju se više od 50 godina. Počev
od „Hasanaginice“, pa krajem 60-tih i 70-tih „Banović Strahinja“, “ Nikoletina Bursać“, „Marko Kraljević – Super stra“, zatim “ Krivi bagrem“, „Kamen za pod glavu“, „Mikulina ženidba“, „Samo vi ajte, a mi ćemo graktat i arlaukat“, „Urnebesna tragedija“, „Atentat“, „Mušica“, „Anđela“, “ Pohvala ludosti“ ,
„Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja“ i tako dalje. U svojoj novijoj istoriji KUD „Kruščić“ ponosi se
uspesima svojih predstava: „Velika drama“ (2006), “ Atentat“ (1999.), „Samo viajte , a mi ćemo graktat i
arlaukat“(1996) sa kojima je pobeđivao na FEDRAS-u. Predstave „Dekameron na seoski način“ i „Kočije
ljubavi“ beleže i učešće na Republičkom festivalu amaterskih pozorišta Srbije, koji se održava
u Kuli. Od brojnih predstava treba pomenuti i „Dugo putovanje u Jevropu“, “ Ćelavu pevačicu“, „Mirandolinu“ itd. Svoj najveći uspeh doživljavaju upravo 2015. godine, kada su sa obnovljenom “ Velikom
dramom“ (u režiji Dejana Cicmilovića) pobedili na pomenutom festivalu u Kuli i samim tim stekli
pravo nastupa na trebinjskom Festivalu Festivala. Dramski studio „Luča“ (koji je najvredniji deo KUD-a) godinama unazad radi i dečije predstave. U njihovoj sredini radili su mnogi poznati reditelji koji su, svako na svoj način, ostavili traga na naš amaterizam: Slobodan Milatović, Petar Ujević, Radomir  Drašković, Joakim Nađ, Dragan Jakovljević, Milan Karadžić, Bogomir Đorđević, Gvozden Đurić, Marija Opsenica, Fedor Popov, Dejan Cicmilović.
Velika drama je jedan od najambicioznijih dramskih komada Siniše Kovačevića, tekst na kojem je ovaj poznati dramski autor radio punih 13 godina.
Reč je o potresnoj sagi koja se bavi preispitivanjem naše prošlosti i time kako se ovdašnji burni posleratni istorijski događaji (misli se na Drugi svetski rat) prelamaju kroz pojedince i na koji način određuju njihove sudbine. Pisac se fokusira na crnogorsku porodicu Vučić, koja aktivno, u ideološkom i svakom drugom smislu, učestvuje u kolonizaciji Vojvodine. Glavni junak Velike drame, Milorad Vučić, uspeva da vekovima ustrojavanom patrijarhalnom društvu nametne ideološke zablude novog vremena, pretpostavljajući pritom tradiciju komunističkoj viziji progresa, budućeg društvenog uređenja za koje svim srcem veruje da je pravedno, konačno uređenje koje će ispraviti sve vekovima gomilane nepravde.  Međutim, Milorad u svom beskompromisnom i iskrenom podređivanju višem cilju, na žalost, zaboravlja na neke od osnovnih vrednosti života i, svesno ih žrtvujući, doživljava tragediju, a ta tragedija utiče i na njegovu porodicu generacijama potom.
Siniša Kovačević nas u ovoj drami podseća da su stubovi života u stvari jednostavna htenja – provesti život sa ženom koju voliš, u mestu koje voliš i radeći posao koji voliš. Ta tri „voliš” na žalost, kako vidimo iz ovog teksta, nedostižna su iz razloga na koje pojedinac teško može da utiče. Naime,
istorijske okolnosti koje se, kako to pisac vešto iskazuje u prologu i epilogu (a radnja prologa i epiloga se dešava pola veka posle događaja iz perioda 1945-48) na ovim prostorima uporno ponavljaju u sličnim varijacijama, a sa uvek istim dilemama za ljude koji žive u njima, ukazujući na to da je, jednostavno rečeno, sreća čovekov nedostižan san. A poražavajuće saznanje o takvom sudbinskom udesu deluje zaista otrežnjujuće, glede oslobađanja od svakovrsnih ideoloških okova i okretanja suštini bitisanja. Sva ova i mnogobrojna druga pitanja o uzbudljivim dramskim jezikom i vešto su inkorporirana u jasnu dramsku akciju, koja postaje svevremena zahvaljujući veštini pisca da nam iz ugla naizgled prevaziđenih i puno puta preispitivanih istorijskih događaja, daruje uzbudljiv komad koji nas se itekako tiče.
I najzad, ono, čini nam se, najvažnije: Velika drama je sva satkana od čarobne katarzične iluzije koju Rasin u pozorištu smatra najvažnijom i koju naziva – ganuće!

RAZGOVORI O PREDSTAVI „VELIKA DRAMA“

Milisav Milenković je konstatovao da je po tekstu Siniše Kovačevića „Velika drama“ odigrana velika predstava, koja se po intenzitetu ne može svrstati u repertoar amaterskih pozorišta. On je čestitao svima, od organizatora, preko glumaca, do reditelja. Milenković se zapitao da li su i sami glumci prepoznali svoje korene i da li je to bila njihova motivacija, ako je to u pitanju, onda je to dokaz da amateri treba da igraju ono što najbolje osećaju i što im je najbliže. Mišljenja je da su svi glumci odigrali snažno i ubedljivo, ali posebno izdvaja igru Nikole Bulatovića. Začudio ga je nedostatak rediteljevog osećaja za pravi kraj predstave, zarad posebnog pojašnjavanja rodbinskih odnosa publici, jer to nije značajno za predstavu, ni za samu literaturu. Ipak, to ne umanjuje veliki uspeh večerašnje predstave, ni njenu
ubedljivost.
Boško Puletić je govorio o tome da predstava može da bude moderna, čudna, čak i pogrešna, ali ne sme da bude dosadna. On je na sceni video snop energije, te je nepravedno bilo koga izdvojiti. Po njegovom mišljenju, ovo je najbolja amaterska predstava koju je video za pedeset godina. Suštinska stvar za
pozorište je tekst, a mišljenja je da je tekst Siniše Kovačevića poneo glumce. Rediteljski mu se jako dopala scena putovanja, ta scena je delovala autentično i grandiozno. Puletiću nije zasmetao kraj toliko koliko se osetio „prevarenim“ jer nije video šta se događa. Scenografija, u kojoj se sve rešavalo jednim
detaljem, mu je bila zanimljiva. U Beogradu, sem Narodnog pozorišta, nema pozorišta koje bi moglo da napravi ovako masovnu predstavu, a u Evropi nema amaterskog pozorišta koje bi to moglo da odigra na način na koji su to uradili članovi KUD-a iz Kruščića.
Vladimir Ris treći put gleda ovu predstavu, prvi put je bio fokusiran na tekst, drugi put na igru, a večeras je gledao i jedno i drugo. Po njegovom mišljenju, predstava je bila toliko dobra, da je svaka analiza nepotrebna, te je čestitao i ansamblu i reditelju.
Dragan Jovičić Jović je čestitao i zahvalio ansamblu na ovoj predstavi. On ovu predstavu gleda prvi put i
smatra da je ona čudo u svakom smislu. Ushićen je što se to dešava u pozorišnom amaterizmu u Srbiji. Rediteljski je predstava urađena perfektno, ima dramaturgiju, drži pažnju. Od srca se još jednom zahvalio ansamblu uz želju da ovom predstavom i dalje oduševljavaju publiku.
Radiša Stojićević, reditelj-amater iz Malog Crnića video je, ne samo „Veliku dramu“, već i velike glumce, veliku podelu, veliku scenografiju i veliko veče u Malom Crniću. Glumci iz Kruščića rade za svoje zadovoljstvo, ali i za narod Srbije, za opšti kulturni identitet naše republike. Oni su čuvari
istorije, običaja i tradicije na najlepši, najsuptilniji akademski način. Ova predstava služi na čast ne samo glumcima, nego i njihovim porodicama i svima koji su im u radu pomogli i pružali podršku. Mišljenja je da ovakve predstave potvrđuju da FEDRAS ima zbog čega da postoji i dalje.
Milisav Milenković potvrđuje da ova predstava ide u red najboljih predstava izvedenih za sve godine postojanja FEDRAS-a.
Slavko Vlahović iz Kruščića glavni je „krivac“ za ovu predstavu. Motiv mu je bio da uradi nešto što do sada niko nije uradio u amaterizmu, po njegovom saznanju, jedino su amatersko pozorište koje se upustilo u ovako veliki poduhvat, a pogotovo što potiču iz malog mesta. Želeo je da naprave predstavu sa kojom će najbolje prikazati i izreklamirati svoje mesto i svoje kulturno-umetničko društvo. Iako je ovaj poduhvat bio veoma rizičan, misli da su uspeli, jer su rezultati potvrdili da su se rad i trud isplatili. Vlahović se zahvalio gledaocima, a posebno svom ansamblu, jer, gde god su igrali, osvajali su i aplauze
i nagrade.
Bebica Milovanović, direktorka Centra za kulturu Malo Crniće, se u svoje lično ime najtoplije zahvalila ansamblu iz Kruščića i Slavku Vlahoviću, za koga je ansamblu poručila da mu nipošto ne dozvole da ode.