НЕ ИГРАЈ НА ЕНГЛЕЗЕ

Владимир Ђурђевић: НЕ ИГРАЈ НА ЕНГЛЕЗЕ

„БАГ ТЕАТАР“ Бољевци

21.10.2014.
Владимир Ђурђевић, рођен је у Београду. Завршио је Гимназију у Земуну, студирао Машинство, а затим драматургију на Факултету драмских
уметности у Београду. Аутор је неколико радио драма, затим позоришног комада „Збогом жохари“ (НП Тоша Јовановић), косценариста игране серије „Оно као љубав“ (6 епизода) и сценариста игране серије „Куку Васа“.
Дипломирао је драмом „Дневна заповест“ 2011. године, за коју је добио награду „Слободан Селенић“. Текстови су му објављивани у часописима Сцена и Театрон. Живи и ради у Земуну.
У средишту Ђурђевићевог, само привидно, лаког заплета, налазе се тројица урбаних тридесетогодишњака, заглављених већ негде на првимboljevci - fedras
животним кривинама – или због инфериорности према запосленој супрузи (Паун), или због немогућности да се докаже кроз површне сексуалне авантуре (Пикси), или пак неодољивог нагона да, користећи као маску невине шале, понижава сопствене пријатеље (Буле). Међутим, исто толико битан протагониста драме „Не играј на Енглезе“ – протагониста који се истовремено налази и у њима, али и изван њих – јесте један од суштинских
злодуха људске природе: страст према коцкању, тачније клађењу. Појавни облик ове опсесивне страсти јесте, за Ђурђевићеве јунаке, клађење на
резултате утакмица различитих националних фудбалских лига. По сценарију Владимира Ђурђевића, а у режији Боре Ненића, комедију „Не играј на
28Енглезе“ извели су чланови „БАГ театра“ из Бољеваца. Одлуком жирија публике, признање за глумачко остварење вечери добила су сва три глумца Јанко Магловски, Милан Милошевић и Бојан Вукеновић захваљујући уједначеној глумачкој игри.

2
Вукеновић је том приликом изјавио: „Већ трећи пут заредом наступамо пред публиком у Малом Црнићу, која је фантастична. Овај фестивал нам
је посебно драг, зато што сваке године узмемо понеку награду, било да је у питању бравура за глуму, било да је похвала за најбољег глумца. Ову представу смо одабрали за ФЕДРАС јер је то наша прва представа, а публика у Малом Црнићу није имала прилику да је види раније. А кладионица? Кладионица, као и увек, ако некоме треба нека дојава, ту сам!“