ПОЗОРИШТЕ У ПАЛАНЦИ

Радослав Златан Дорић: ПОЗОРИШТЕ У ПАЛАНЦИ

ОАП „Бранислав Нушић“ Мало Црниће

 

14.10.2014.

 

Radoslav Zlatan DorićРадослав Златан Дорић је рођен 29. фебруара 1940. године у Бачком Градишту (у Војводини). Гимназију је завршио у Бечеју, а Академију за позориште, филм, радио и телевизију – одсек режије, у класи професора др Хуга Клајна, у Београду 1964. Као стални позоришни редитељ живео је и радио у Нишу, Мостару, Сарајеву, Београду, Новом Саду… Преминуо је 2010. године у Београду.

Трајније је био везан за Народно позориште у Сомбору, Народно позориште у Београду и Новосадско мађарско позориште, а био је дугогодишњи члан и уметнички директор Позоришта на Теразијама. У том театру режирао је двадесетак представа од 1973. до 1994. године, углавном комедије, као што су Нушићев „Др“ и Сремчева „Ивкова слава“, али и Стеријине „Родољупце“ и друге. Старија публика сећа се његових представа са Теразија „Столица којасе љуља“, „Гимнастика за два цванцика“, „Друга Тита огледало“… У новије време често је радио у позоришту „Славија“ где је по својим текстовима режирао популарне представе????????? „Ало, о’ђе мобилни“, „Ђе год сам био свуд сам погинуо“, „Сезона наручених убистава“, „Срби граде кућу“, „Како смо волели друга Тита“ и „Како су се заволели четници и партизани“. За „Славију“ је адаптирао и режирао Нушићеве комаде „Власт“ и „Кирија“. Као драмски писац појавио се са комадом „Сарајевски атентат“ који је1967- 68. игран у Сарајеву, Нишу, Београду…

У издању београдске „Просвете“, објавио је „Војвођанску драмску трилогију“ 1997. године, а у издању Интерпринта „Нову драмску трилогију“ 2002.

Комади су му извођени у Новом Саду, Београду, Нишу, Сомбору, Зајечару, Кикинди, Будимпешти, Новој Горици…

 

?????????Комад „Позориште у паланци илити мајмун и трагичар“, написан је за Народно позориште „Бора Станковић“ у Врању. По речима самог аутора „комад се, можда, догађа у Врању… Пироту… Лесковцу… Или у неком сличном граду… Ко би то сад, после толико година од догађаја који се вероватно збио, могао са сигурношћу да тврди? А није ни важно. Приповетка Радоја Домановића, Позориште у паланци, била је моја полазна, иницијална тачка за писање ове игре позоришне. У неком далеком плану, имао сам на уму и Путујуће друштво Стевана Сремца. Наравно да сам и једну и другу причу напустио, да бих створио своју, али, упркос томе, ја им дугујем основну инспирацију. Обе приповетке, иако од различитих аутора, као да су о истом догађају. Преузео сам из њих понеко име и, можда, неколико реченица. Све остало припада само овом комаду.“

Прве такмичарске вечери Фестивала, публици су се представили домаћини –     глумци Општинског аматерског позоришта ?????????„Бранислав Нушић“ з Малог Црнића. Они су извели комад „Позориште у паланци илити мајмун и трагичар“ по тексту Радослава Златана Дорића, у режији Дејана Цицмиловића .

Награда за глумачко остварење вечери, по оцени жирија публике, припала је Мирославу Милутиновићу за улогу Гаврила Михајловића, трагичара.

Мирослав Милутиновић је том приликом рекао: „Вечерас сам имао двоструку одговорност, играо сам главну улогу пред домаћом публиком. Драго ми је што сам добио признање жирија публике, али, за то дугујем захвалност, пре свега, редитељу, а онда и читавом ансамблу. Радити са Дејаном Цицмиловићем је право задовољство, јер је и он глумац, па из перспективе глумца и поставља читаву представу. На пробама нам је увек разјашњавао психологију сваког лика, али и његов однос према осталим ликовима, што је представљало изузетно добру основу за даљу надградњу. Мислим да смо вечерас успели у нашој позоришној и глумачкој мисији, која није била ни мало лака. Ми смо последња линија одбране од, све већег налета кича и шунда.“