POZORIŠTE U PALANCI

Radoslav Zlatan Dorić: POZORIŠTE U PALANCI

OAP „Branislav Nušić“ Malo Crniće

 

14.10.2014.

 

Radoslav Zlatan DorićRadoslav Zlatan Dorić je rođen 29. februara 1940. godine u Bačkom Gradištu (u Vojvodini). Gimnaziju je završio u Bečeju, a Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju – odsek režije, u klasi profesora dr Huga Klajna, u Beogradu 1964. Kao stalni pozorišni reditelj živeo je i radio u Nišu, Mostaru, Sarajevu, Beogradu, Novom Sadu… Preminuo je 2010. godine u Beogradu.

Trajnije je bio vezan za Narodno pozorište u Somboru, Narodno pozorište u Beogradu i Novosadsko mađarsko pozorište, a bio je dugogodišnji član i umetnički direktor Pozorišta na Terazijama. U tom teatru režirao je dvadesetak predstava od 1973. do 1994. godine, uglavnom komedije, kao što su Nušićev „Dr“ i Sremčeva „Ivkova slava“, ali i Sterijine „Rodoljupce“ i druge. Starija publika seća se njegovih predstava sa Terazija „Stolica kojase ljulja“, „Gimnastika za dva cvancika“, „Druga Tita ogledalo“… U novije vreme često je radio u pozorištu „Slavija“ gde je po svojim tekstovima režirao popularne predstave????????? „Alo, o’đe mobilni“, „Đe god sam bio svud sam poginuo“, „Sezona naručenih ubistava“, „Srbi grade kuću“, „Kako smo voleli druga Tita“ i „Kako su se zavoleli četnici i partizani“. Za „Slaviju“ je adaptirao i režirao Nušićeve komade „Vlast“ i „Kirija“. Kao dramski pisac pojavio se sa komadom „Sarajevski atentat“ koji je1967- 68. igran u Sarajevu, Nišu, Beogradu…

U izdanju beogradske „Prosvete“, objavio je „Vojvođansku dramsku trilogiju“ 1997. godine, a u izdanju Interprinta „Novu dramsku trilogiju“ 2002.

Komadi su mu izvođeni u Novom Sadu, Beogradu, Nišu, Somboru, Zaječaru, Kikindi, Budimpešti, Novoj Gorici…

 

?????????Komad „Pozorište u palanci iliti majmun i tragičar“, napisan je za Narodno pozorište „Bora Stanković“ u Vranju. Po rečima samog autora „komad se, možda, događa u Vranju… Pirotu… Leskovcu… Ili u nekom sličnom gradu… Ko bi to sad, posle toliko godina od događaja koji se verovatno zbio, mogao sa sigurnošću da tvrdi? A nije ni važno. Pripovetka Radoja Domanovića, Pozorište u palanci, bila je moja polazna, inicijalna tačka za pisanje ove igre pozorišne. U nekom dalekom planu, imao sam na umu i Putujuće društvo Stevana Sremca. Naravno da sam i jednu i drugu priču napustio, da bih stvorio svoju, ali, uprkos tome, ja im dugujem osnovnu inspiraciju. Obe pripovetke, iako od različitih autora, kao da su o istom događaju. Preuzeo sam iz njih poneko ime i, možda, nekoliko rečenica. Sve ostalo pripada samo ovom komadu.“

Prve takmičarske večeri Festivala, publici su se predstavili domaćini –     glumci Opštinskog amaterskog pozorišta ?????????„Branislav Nušić“ z Malog Crnića. Oni su izveli komad „Pozorište u palanci iliti majmun i tragičar“ po tekstu Radoslava Zlatana Dorića, u režiji Dejana Cicmilovića .

Nagrada za glumačko ostvarenje večeri, po oceni žirija publike, pripala je Miroslavu Milutinoviću za ulogu Gavrila Mihajlovića, tragičara.

Miroslav Milutinović je tom prilikom rekao: „Večeras sam imao dvostruku odgovornost, igrao sam glavnu ulogu pred domaćom publikom. Drago mi je što sam dobio priznanje žirija publike, ali, za to dugujem zahvalnost, pre svega, reditelju, a onda i čitavom ansamblu. Raditi sa Dejanom Cicmilovićem je pravo zadovoljstvo, jer je i on glumac, pa iz perspektive glumca i postavlja čitavu predstavu. Na probama nam je uvek razjašnjavao psihologiju svakog lika, ali i njegov odnos prema ostalim likovima, što je predstavljalo izuzetno dobru osnovu za dalju nadgradnju. Mislim da smo večeras uspeli u našoj pozorišnoj i glumačkoj misiji, koja nije bila ni malo laka. Mi smo poslednja linija odbrane od, sve većeg naleta kiča i šunda.“