ПРАЋКА

Николај Кољада: ПРАЋКА

Дом културе „Влада Марјановић“ Старо Село

21.10.2014.
Николај Кољада је рођен 1957. године у Пресногорковку. До сада је написао преко педесет комада а његова дела играју се на бројним позоришним сценама у САД-у, Енглеској, Немачкој, Италији, Француској, Аустрији, Финској, Канади. Један је од најпознатијих позоришних писаца савремене светске драматургије, посебно цењен по јединственом сценском изразу, препун језичких вишеслојности утканих у говор његових јунака.

Реч је о младом човеку, веома свесном свога дара, али без мрвице уображености. Он је личност необичне искрености, непосредности, духовитости (не избегава ни псовке), алиникада разметљивости. Тешко би се могло рећи да је неки весељак, пре, намћор. Није ни руска душа опхрвана оном, већ
озлоглашеном, словенском меланхолијом. На стидљив, опрезан начин испољава се његов дар драматичара необичне визуре о свему обичном што га
окружује. Многи који су прочитали његове драме питали би га: “Зашто пишеш о тамним људима?”, а он би одговорио “Ја сам писац, према томе,
мени Бог налаже да пишем о пониженим, извређаним, несрећним“.

Последњу представу у званичној конкуренцији 43. ФЕДРАС-а извели су чланови Дома културе „Влада Марјановић“ из Старог Села. У питању је комад „Праћка“ по тексту Николаја Кољаде, чији сценарио и режију потписује Тома Митровић.
Признање за глумачко остварење вечери добила је Јелена Стојадиновић за улогу Ларисе: „Ми смо вечерас одиграли једну врло мрачну
драму, која оставља горчину. Екипа је стандардна за Старо Село, ми смо навикли да играмо заједно и једни за друге, тако да резултат увек буде овакав какав сте вечерас имали прилике да видите. Тома Митровић је наш дугогодишњи пријатељ из Смедеревске Паланке, а наш нови редитељ. лепо је унети мало свежине, радити са неким другим, мада ми имамо искуство сарадње са различитим редитељима, али је увек лепо научити да радите по неком новом принципу. Многи кажу да је тешко играти комедије, али, тешко је играти и овакве комаде. Треба натерати људе на смех, али их треба натерати и да размишљају. Вечерас сам ја добила награду, али ипак мислим да је жири публике направио компромис, јер су и Марко и Горан били одлични на сцени, а онда, од два зла, најбоље је изабрати треће. Вечерашња награда није моја, већ награда једног тима.

Мислим да смо успели да дотакнемо публику, јер, у уводном делу представе је још и било смеха, а на крају је био потпуни тајац, чак и на самом
крају представе прошло је неколико тренутака до крајњег аплауза.“