ЗЛА ЖЕНА

Јован Стерија Поповић: ЗЛА ЖЕНА

Драмски студио КУД – а „Вук Караџић“ Треботин, Жабаре, Мала Врбница

 

15.10.2014.

Јован Стерија Поповић ( Вршац , 1806 – 1856) је био српски књижевник. Сматра се оснивачем српске драме. Први је и један од најбољих српских комедиографа.

Зла жена можда не спада у ред најславнијих, прворазредних Стеријиних комедија, али самом својом појавом Зла жена је изазвала читав низ полемика које трају до данас. Критичари су били оштри према том делу, а главни заплет комедије је замена личности: Грофица Султана, жена зле нарави     замењује своју гардеробу, прерушава се у чизмареву жену Пелу, а она сада постаје грофица. Прерушена грофица доживљава тортуру кроћења од стране пијаног чизмара Срете и мења своју злу ћуд, постајући питома и кротка жена свом мужу, грофу Трифићу. Комедија се завршава општим измирењем и подсећа мало на Шекспирову Укроћену горопад.

Друге вечери 43. ФЕДРАС – а, публика је имала прилику да погледа комедију Јована Стерије Поповића „Зла жена“ у извођењу Драмског студија КУД – а „Вук Караџић“ из Треботина, Жабара и Мале Врбнице. Режију је потписао Живорад Ђокић .

Признање за глумачко остварење вечери, по оцени жирија публике, добила је Јелена Башић за улогу Султане: „Иако смо из различитих насеља, што је, донекле, отежавајућа околност, ипак није тешко ускладити долазак на пробе. Ову представу смо припремали шест – седам месеци, сигурно и то са прекидима. Прво извођење ове представе било је на ФЕДРАР – у, након тога смо паузирали неко време, јер није било гостовања и сада смо се поново активирали. Иначе, ја играм у фолклору већ 11 година и ту сам научила прве ствари о сценском ставу, односно сцена ми није страна. Од седме године сам активирана у тој причи, кад говоримо о представама и глуми. То у почетку није било озбиљно, али, када су људи око мене схватили да имам таленат, више су ме упућивали у то, ишла сам у приватну школу глуме, а планирам и да упишем Факултет драмских уметности. У Малом Црнићу сам по други пут, долазила сам са представом „Зона Замфирова“, као мала, имала сам епизодну улогу. Сада имам главну улогу, мој лик у представи има два дијаметрално супротна карактера и тешко је прећи из једног карактера у други за тако кратко време. Најтеже ми је било да нађем начин да у представи искажем осећања без вике, да снизим тон и играм на иронију. Много ми је драго што сам приметила да је публика уживала у нашој игри, јер, када се публици свиди представа, ми смо онда најуспешнији.“