ХАМЛЕТ У СЕЛУ МРДУША ДОЊА – АП Ковин

Иво Брешан: ХАМЛЕТ У СЕЛУ МРДУША ДОЊА
Аматерско позориште Ковин
17.10.2018.

Малоцрнићкој публици, четврте вечери Фестивала представили су се чланови аматерског позоришта из Ковина, који су извели комад Иве Брешана „Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња“, у режији Јована Грујића.
Аматерско позориште из Ковина још једном је на фестивалу ,,Фетра“ у Јаши Томићу побрало велики број признања са својим култним комадом ,,Представа Хамлета у селу Мрдуша Доње“, у режији Јована Грујића. На поменутом фестивалу аматерима из Ковина припала је награда за најбољу представу, режију, сценски говор, а за костим похваљена је Јована Вујовић. Захваљујући оваквом успеху заслужно су селектовани за ФЕДРАС у Малом Црнићу. На фестивалу су похваљени и многобројни чланови ковинског аматерског друштва: Илији Марковићу припала су две награде за најбољег глумца и награда публике. Јасна Загајчан награђена је за глумицу фестивала, а похваљени су и Оља Љубоја, Оливера Стевановић и Пеђа Булатовић. Између осталог ковински аматери похваљени су за колективну игру. Подсетимо да је позоришни комад ,,Представа Хамлета у селу Мрдуше Доње“ премијерно изведена 21.априла у Центру за културу Ковин.

Признање жирија публике за глумачко остварење у овој представи отишло је у руке Владимира Поповића, за улогу Учитеља.

“Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња” најпознатије је дело Иве Брешана. Ради се о гротескној трагикомедији, написаној 1965. године. Због политичких разлога, с обзиром на природу драме, драма је изведена шест година након што је објављена. Изазвала је велике контроверзе с обзиром на то да исмева тоталитаристички систем, али управо је због исте ствари и остварила толики успех. Представа темељена на овој драми изведена је 1971. године, а режирао ју је Божидар Виолић у загребачком Театру ИТД.1973. године по овој драми снимљен је и истоимени филм у режији Крсте Папића, с Радетом Шербеџијом у главној улози.
Занимљиво је да је ово била прва комедија Иве Брешана, а ипак се сматра једном од најбољих драма савремене хрватске књижевности, једном од најбољих Брешанових драма, те једним од његових најбољих дела уопште. Од свог премијерног извођења, још је и данас редовна на позоришним репертоарима, а популарна је остала и након Брешанове смрти.
Иво Брешан је за ову комедију већ 1972. године награђен двема наградама – Стеријином наградом и наградом Gavelle. Осим позитивних реакција, Брешан је због овог дела зарадио и неке мање позитивне критике. Био је називан “луцидним портретистом” типичних, помало стереотипних карактера Далматинске загоре и Далмације уопште. С друге стране, управо му је та веродостојност донела титулу “наследника Марина Држића”.

РЕЧ СЕЛЕКТОРА

„На првом Фестивалу драмских аматера села Србије, Ковин је играо једну своју представу. Ја сведочим, јер то памтим. Упркос, може бити, свим заблудама, оних који ризикују да први говоре о представи, ја вама од срца честитам, на једној сјајној ансамбл представи. Мислим да је једна екипа предвођена и секретаром и председником и учитељем, који је у ствари права жртва целе ове замешанције, са Амлетом и Омелијом, Шепурином, остварила по мом осећању, једну заиста узбудљиву, трагикомедију. Изгледа да у животу све почиње од комедије, као што брак почиње од задовољства, а завршава се са горчином. Ово је комад који је написао Иво Брешан, хрватски аутор и ово је комад који је одигран на многим сценама, и професионалним и аматерским. Ваша представа, по мом осећању, иде у сам врх овогодишњих представа на федрасовској сцени. Ја не бих никог издвајао, сви сте били убедљиви. Мило ми је што сте једну напорну представу одиграли са истим жаром од почетка до краја. Мило ми је што у тој представи има заиста чистих глумачких остварења. Жири (публике) је добро урадио што је учитеља прогласио најбољим глумцем у представи, он је најтрагичнији лик ове представе, јер он страда због Шекспира и Хамлета. Драги пријатељи, ја вам се од срца захваљујем, честитам вам, били сте сјајни, и мени је било драго што сам имао прилику да уживам и у комедиографским триковима и бравурама, али и да се мало огорчено суочим са нашом стварношћу, сеоском, примитивном, заосталом, каква је била неких поратних година, кад се све почињало из почетка. Добрица Ћосић је рекао да је од сваке власти најгора нова власт. Та власт која је дошла ’45. године је одсликала у вама своје наличје. Она је под паролама, она је под неким лажним обећањима, стварала неку илузију, која се после претворила у горку иронију, у једну горку истиниту стварност у којој не Хамлет, него Амлет убија своје противнике. Иво Брешан се вешто поиграо, драматуршки је вешто склопио радњу Хамлета, оног правог, аутентичног, Шекспировог, је пренео на неку примитивну средину Далматинске Загоре, али на жалост, ја сам у овим ликовима препознао ликове из ове наше средине.“