КАД САМ БИО ГАРАВ– Драмска секција „Велимир Сандић Вељко“, Сивац

Миливоје Млађеновић: КАД САМ БИО ГАРАВ
Дом културе – Драмска секција „Велимир Сандић Вељко“, Сивац
16.10.2018.

Треће вечери Фестивала, публика је имала прилику да погледа представу Драмске секције „Велимир Сандић Вељко“ из Сивца. Текст и режију потписује Миливоје Млађеновић.

Реч редитеља о представи: „Хтео сам да у основи љубавну причу двоје младих Рома, искристалисану из поезије Мирослава Антића, допуњену биографским чињеницама из његовог живота, проткану паралелним токовима наше стварности деведесетих година прошлог века, претворим у сетну позоришну повест о Другима и другачијим. Посвећено свима који још увек умеју да воле, с вером да ће Добро увек победити неваљало Чохано, кога се боје деца и одрасли у целом свету.“

Признање жирија публике понео је Миша Стјеповић за улогу Мирослава Антића.

Драмска секција основана је при Дому културе Сивац 1965. године, а њеном оснивању претходили су:

1946. године основано је аматерско позориште ’’Будућност’’.
1947. године основано је ОКУД ’’Пеко Дапчевић’’.
1952. године ово друштво мења име и ради под именом ’’Ловћен’’.
1959. године ’’Ловћен’’, и ’’Будућност’’ спајају се у аматерско позориште ’’Бранислав Нушић’’
1961. године основан је Народни универзитет као професионална институција у културу при којој је изведена и једна позоришна премијера.
1965. године одлуком СО Кула Народни универзитет мења име у Дом културе.
1965. године формира се драмска секција а гаси се аматерско позориште ’’Бранислав Нушић’’.

РЕЧ СЕЛЕКТОРА

„Традиционално из Војводине долазе добре представе. Традиционално те представе могу да буду инспиративно упориште нашим аматерима из овог дела Србије јужно од Саве и Дунава. Вечерас смо имали изузетну прилику да гледамо представу човека који је написао и режирао комад, а зове се Миливоје Млађеновић – човека који је посвећен позоришту, а имао је за узор великог српског и војвођанског песника, Мирослава Антића. Мислим да је најлепша ствар што је непретенциозно испричана прича о животу, о судбини Мирослава Антића, која се преплиће са судбинама целог војвођанског живља, Срба, Рома, Цигана, што је исто, Немаца и осталих. Њихове туче и њихове свађе, знају да буду лепо укомпоноване у тај на моменте трагичан, а на моменте узбудљив живот у Војводини. Представа у којој има неколико одличних глумаца, представа у којој је редитељ врло дисциплиновано и доследно распоредио радњу, и увео нас у оно што је желео да прикаже, а што је сам написао. Дакле, Сивац и њихова представа, ове треће вечери, једна од бољих, да не кажем најбољих представа.“