КРАЈ ВИКЕНДА – Дом културе Старо Село

Момо Капор: КРАЈ ВИКЕНДА
Дом културе „Влада Марјановић“, Старо Село
18.10.2018.

Прва представа у вечерњем термину била је дуодрама „Крај викенда“ Моме Капора, у извођењу ансамбла Дома културе „Влада Марјановић“, из Старог Села, општина Велика Плана. Представу је режирао Ђокица Миљковић.

Позоришна драма, неприкосновеног представника домаће културне баштине, Момчила Моме Капора, „Крај викенда“ демистификује традиционалне брачне улоге. Брачни партнери, у односу у којем се један супружник жртвује за другог, где се изгубила почетна блискост и љубав, проналазе начине да се међусобно муче. На крају, они поново налазе привлачност, која их спаја.

У овој представи, награда за најбољег глумца припала је Александри Вељковић – Ћевап.

Драмски студио при Дому културе „Влада Марјановић“ у Старом селу постоји више од 50 година, а од 2001. године до данас припремљено је и играно више од 20 премијера. Ансамбл је од 2003. године редовни учесник ФЕДРАС-а, а на овом фестивалу освојио је више награда за представе и појединце.

РЕЧ СЕЛЕКТОРА

„Вечерас смо гледали горку причу, на жалост истиниту, из живота истргнуту, коју је вешто у драмску дуодраму преточио Момо Капор. Момо Капор, виспрени човек који је не само посматрач нашег свакодневног живота, него и човек који уме да препозна квалитете, вредности и врлине свих људи у свим добима. Ово је горка прича људи зашлих у климактеричне године, који су оптерећени својим нетрпељивостима. оптерећени свим својим фрустрацијама које су им се десиле након тих осамнаест година неуспешног брачног живота. У сваком случају, Ђокица Миљковић, је добро режирао ову дуодраму, мада сви мисле да редитељ нема много посла у дуодрами или монодрами, ја мислим да је он одмерено и тачно направио поделу: знамо већ Горана који је стари познаник ове сцене, али је за мене Александра у улози супруге била откриће. Публика која је на отвореној сцени једном поздравила ту дуодраму, говори о томе да је то била једна аутентична, истинита и горка прича, са елементима хумора. Сложили смо се да је то наличје живота, и да је Момо Капор у тону хумористичке приче хтео да напише опомену да такви не будемо у нашим браковима“.