Кући – Грачаница

Друге вечери 46. ФЕДРАС-а, публика је имала прилику да погледа комад „Кући“ Људмиле Разумовске, у извођењу Аматерског позоришта „Јанићије Поповић“ из Грачанице.

Режију потписује Михаило Лаптошевић. Ова представа изведена је у такмичарском делу програма. Признање жирија публике за глумачко остварење вечери добила је Невена Недељковић за улогу Тање Риђе Аматерско позориште „Јанићије Поповић“ из Грачанице, основано је као део Културно-уметничког друштва „Симонида“

Представа „Кући“ је прича о напуштеној деци, њиховој потрази за породицом, несрећама и недаћама које су их задесиле на том путу. Кроз судбине деце које срећемо у овој узбудљивој представи открива се читав један свет живота без родитеља, пун сиромаштва, криминала, свет у коме се преживљава захваљујући проституцији, просјачењу, крађи.

,,У овом транзиционом времену ми као друштво не смемо да окренемо главу према оваквој деци. Она су свуда око нас, иако их ретко примећујемо, у неку руку ова деца су и симбол енклаве. Она свој излаз и
решење траже у вери“, речи су редитеља представе, Михаила Лаптошевића.

 

РАЗГОВОРИ О ПРЕДСТАВИ „КУЋИ“

Започевши разговоре на 46. ФЕДРАС-у, Милисав Миленковић је рекао да ће ове године домаће представе играти ван конкуренције, због многих примедби о фаворизовању домаћих позоришта, на уштрб осталих. Такође Милисав Миленковић је рекао: ,, Вечерас је част и ретко узбуђење када представљамо пријатеље из Грачанице са Косова и Метохије. сваки долазак пријатеља, глумаца, писаца са Косова је охрабрење да Србија живи. Грачаница није само храм, већ место у коме се тешко живи. Био сам пре две године и видео да се тамо живи скоро као у кавезу. Опкољени са свих страна. Вечерас је то охрабрење јер су са нама најмлађи глумци који су се ухватили у коштац са једним веома тешким комадом.

Људмила Разумовска већ спада у тежак руски класик. У комаду су главни јунаци недорасли људи, младићи и девојке. Реч је о бескућницима, о несрећницима који само теже да имају своју кућу. Они се моле да их неко или нешто заштити, никако не могавши да пронађу пут ка својој кући, кући спашења. Упркос невештој игри појединих младих глумаца и глумица, представа делује потресно када се суоче са комадом и радњом. То добија једну општу метафору, јер Срби на Косову исто тако жуде за својом кућом. Видели смо разнолик глумачки састав. Жир и публике није погрешио када је доделио награду, мада у представи има одлично одиграних улога.

Мој фаворит лично је Алекса који је тумачио лик Фоме. Сваки гледалац у суштини има свог фаворита па тако и ја. Основна замерка је да деца треба да говоре мало разговетније. Мислим да овај текст тражи одрасле да играју децу. Одлична је завршна сцена.“

Лидија Вукићевић:

,,Генерални утисак представе је одличан. Текст ми се веома допао и мислим да сте ви глумци у вашим годинама уложили велики напор у представу да бисте могли да је пренесете нама који смо седели у публици. Једина замерка је да морате дикцијски гласније. Свако од вас се веома потрудио да добро одигра свој лик. Сходно вашим годинама успели сте да донесете одређене
карактере и да ми стварно верујемо у то. Посебно ми се допао лик Бењамина, монаха. Он је држао дикцију и говор од почетка до краја. Имали смо одличну причу на сцени.“

Ђорђе Јеротић,

публициста и новинар са Косова и Метохије, дошао је у пратњи глумаца и рекао нам је следеће: ,, Изузетно сам срећан што се после четрдесет година налазим у овој сали и на овом
изузетном фестивалу који траје и инспирише. Не желим да говорим о представи, осим да има ниво уверљиве глуме, већ о КУД-у

У Грачаници који је јако активан. Има неколико деце која ће сигурно завршити на глумачкој академији.“

Селимир Радуловић: ,,Најпре да кажем да ми је част и да сам радостан што сам у прилици да се налазим овде , у Малом Црнићу. Утисци од прошле године су више него позитивни. Из моје перспективе велика је радост што су са нама деца са Косова и Метохије. Одигран је један комад са занимљивим текстом.“

Александар Дунић:

,, Прикључујем се честиткама. Млади глумци имају велики потенцијал, само наставите да се бавите на такав начин глумом. У исто време сте ме разгалили и растужили овом потресном социјалном драмом, то само говори и великом дару и таленту. Уметност је један прозор, један отвор кроз који се може отићи у нови духовни свет и у слободу, људску и креативни. Хвала!“