Покондирена тиква – Костолац

Јован Стерија Поповић: „ПОКОНДИРЕНА ТИКВА“
УГ Позориште CASTELLUM – Стари Костолац

Трећа представа пете такмичарске вечери 46. ФЕДРАС-а изведена је од стране чланова позоришта Castellum из Старог Костолца. Домаћа публика имала је прилике да види комедију „Покондирена тиква“ Јована Стерије Поповића, у режији Фуада Табучића.

Признање жирија публике за глумачко остварење у овој представи добила је Весна Љубисављевић за улогу Феме. 2002. године се формира костолачко позориште CASTELLUM, као самостално позориште, које излази из организационе структуре КУД-а Костолац, растерује позоришни мрак и наставља традицију Костолачког театра. Уз све, углавном проблеме финансијске природе, позориште CASTELLUM у периоду од 2008. до данас, покреће школу глуме и има завидну продукцију. ВИРУС, Синише Ковачевића, ЛАКИ КОМАД, Небојше Ромчевића, АНЂЕЛА, Стевана Копривице, итд

Број извођења ових представа се значајно повећао у односу на претходне периоде, па су све ове представе игране и по петнаестак пута по градовима широм Србије.

По први пут од постојања позоришне активности у Костолцу, позориште CASTELLUM успешно организује Смотру глумачких остварења ВИМИНАЦИЈУМ ЛУМЕН МЕУМ, која има за циљ да мотивише аматере да се докажу као добри глумци а костолачку публику да у тим бравурама ужива. Смотра ВИМИНАЦИЈУМ ЛУМЕН МЕУМ се одржава у октобру месецу и постаје традиционална. На њој учествују аматерска позоришта из целе Србије, као и пријатељска позоришта из Петровца на Млави, Малог Црнића, Великог Градишта, Богатића, Пожаревца, Велике Плане, Смедеревске Паланке…

РАЗГОВОРИ О ПРЕДСТАВИ „ПОКОНДИРЕНА ТИКВА“

Милисав Миленковић: ,,Видели смо један врло уједначен ансамбл са прецизним редитељским мизансценом. Редитељ Фуад Табучић је уложио своју машту и труд да направи једну лепу представу. Немам примедбе на било каве друге ствари али морам да кажем да је по мом осећању један лик заслужио посебну пажњу, а то је Ружичић, као да је скинут из немих филмова. Морам да поменем и лик Мађарице, који је доследан и истрајала је у томе. Највећи проблем код аматера је што лепо почну а лоше заврше. Она је у својој минијатурној епизоди тако дисциплиновано и ефектно одиграла. “

Лидија Вукићевић: ,,Стварно сам од прве слике коју сам видела, наговештавало ми је једну добру игру и добру режију. Било ми је необично лепо, занимљиво кроз добру музику и сценографију која је веома
употребљива. Све је било у функцији. Глумци су одлични, сви су своје ликове играли добро и енергично. Стварно сам уживала.“

Александар Дунић: ,,Захвалио бих вам се на лепој игри, компактној. Сви сте дали свој допринос, осећа се целина, осећа се да дишете заједно. Није било слабог места осим пар малих нијанси. Морам да похвалим говор. Такође морам да похвалим и редитеља Фуада Табучића, који је одлично изрежирао ову представу.
Музика је дошла као везивно ткиво и просто њен ритам је одлична асоцијација. Подела улога је савршено тачна.“

Селимир Радуловић: ,,После синоћне представе „Одумирање“ Душана Спасојевића ово је лепо освежење.“ Такође, он је приметио да смо класичан комад Јована Стерије Поповића, који се често игра, сада видели у новој форми.

Милисав Миленковић се осврнуо на изглед костима, који су беле боје, као и о могућности осавремењивања овог текста.

Фуад Табучић је истакао да су беле хаљине метафора – сви би хтели да буду чисти, али се прљају изнутра. За себе је рекао да је поштовалац интегралних дела, те да није сматрао да је он тај који је требало да мења Стерију.

Слободан Степић истиче да је отежавајућа околност свих аматера недостатак материјалних средстава, те да се у тим недостацима испољава креативност редитеља. За сценографију сматра да је креативна и маштовита, те дасе у игри глумаца истицала лепршавост