РАДОВАН ТРЕЋИ Драмски студио КУД-а „Вук Караџић“

Душан Ковачевић: РАДОВАН ТРЕЋИ
Драмски студио КУД-а „Вук Караџић“ из Треботина, Жабара и Мале Врбнице
15.10.2018.

Друга представа у званичној конкуренцији била је „Радован Трећи“, по тексту Душана Ковачевића, у извођењу драмског студија КУД-а „Вук Караџић“ из Треботина, Жабара и Мале Врбнице. Режију потписује Љубодраг Обрадовић.

О култном позоришном комаду, Радован Трећи, једном приликом његов аутор Душан Ковачевић је рекао да је ,,Радован” тешка комедија о животу човека доведеног у град, у стан на дванаестом спрату, тачније у солитер који је заправо ,,вертикална улица”. Када дошљак из мирног завичаја, осване ближи небу него земљи, више је налик птици без крила, а с обзиром да човек није птица, тада му једино преостаје да промени свој живот. Радован покушава да се прилагоди, привикне и прихвати све оно што му никада неће бити блиско. На тај начин мучи и себе и околину непрестано понављајући да ће се сутра вратити у завичај, иако сви знају да је то немогуће.
Признање жирија публике добио је Предраг Ћирић за улогу Станислава.

Драмски аматеризам у Треботину, Жабарима и Малој Врбници датира од 1936. године, када је тадашњи сеоски учитељ са мештанима припремио представу „Вода са планине“. Касније су млади из овог краја, окупљени у своје организације сами припремали своје позоришне представе и разне скечеве које су изводили у тадашњој школи и пригодним местима у природи, све до 1952. године када је изграђен Задружни дом у Треботину.
Оснивањем Дома културе, 1973. године створени су услови законтинуирано организовање културних активности. Од тог времена припремљено је и изведено преко 50 представа, а од 1997. године ова месна заједница постаје организатор Фестивала драмског аматерског стваралаштва Расинског округа – ФЕДРАРО-а.

РЕЧ СЕЛЕКТОРА

Радован Трећи Душана Ковачевића је велики изазов и за професионалне ансамбле, а о аматерским и да не говоримо. Аматери из Треботина, Жабара и Мале Врбнице су овај комад изазвали са очигледном пажњом и уважавањем самог текста, тако да се на моменте чинило да се не усуђују да се са овим текстом поигравају, како је то својевремено чинио Зоран Радмиловић. Извођење ове представе за аматере управо и представља ризик јер је она у Атељеу 212 постала култна представа и зато што је Зоран Радмиловић био вешт импровизатор. Ансамбл из Треботина, Жабара и Мале Врбнице је био мало „стегнутији“, али је уочљиво уважавање текста и угледа самог писца. Видели смо коректно извођење и доследно остварен задатак који је глумцима дао сам писац.